Istinite price

-         Neznam zašto sam ljubomorna na sve devojke iz Požarevca... One te mogu videti, aja ne.

I dalje sam stajao na semaforu zagledan u telefon, iakoje bilo zeleno svetlo. Počeše sirene sa svih strana, tako je to u Beogradu, kojeme trgnuše i nastavih dalje. Pomislih u sebi:

-         Eh ljudi da znatekakvu sam poruku dobio, ne biste se toliko srdili.

Scena je bila kao u filmovima, sam sebi sam bio smešan.

- Ma ne idem tamo dagledam devojke, čak ih ni ne vidim, tako da nemaš zašto biti ljubomorna... –odgovorio sam.

To veče je bilo presudno, tu je zaista sve počelo, sve dotad je bilo zezanje. Mislim, verovatno je to počelo i pre, ali je tad došlo dokulminacije:

-      Nemoj da se zezaš,ja se stvarno lako mogu zaljubiti. – bio je naredni Anđelin SMS.

-      Ma ne brini, naćiču ti ja momka, samo reci kakve momke voliš?

Napisala je detaljno kakvog momka voli u, čini mi se,šest poruka. Malo sam je zezao oko toga:

-      Ti si neverovatna,pa da sastavim tri dečka, jedva će ispuniti tvoje zahteve.

-      A šta tiispunjavaš od tih zahteva? Kakvu ja tebi devojku da nađem? – upitala me.

Postao sam svestan kuda ovo vodi, i svesno sam išao katome...

-      Pa ne mogu samsebe hvaliti...eto ti sad. Uh, nadji mi neku koja liči na tebe, ako postoji takva.Jel teško?

-         Hehehe a što daliči na mene? Teško, nema nijedna koja liči na mene... Bojim se, počinjem se zaljubljivati...

-         U koga bre? Nematebi više zaljubljivanja, jel čuješ? Ne dam ti ni u koga da se zaljubiš.

-         Nisi mi odgovoriozašto da liči na mene? Eh, pa sad se ne smem zaljubiti ni u tebe...Šteta.

-         E jesi opasna,pokušavam da se izvučem da ne odgovorim, a ti to moraš primetiti. Pa dobro, nemoraš me sve poslušati, za svako pravilo postoji izuzetak... Joj i ja se počeozaljubljivati...

-         Ma ne možeš se tiizvući od mene, ti si samo moj. E ovo mi se nikad nije desilo da se u nekogazaljubim preko SMS.

-         Ćuti, ni meni seovo nikad nije desilo. Eh šta bih dao da te mogu videti sad...

-         I ja tebe. Lakunoć, sanjaj jednog andjela, pa mi reci ujutru kako mi stoje krila!

Tu noć sam proveo razmišljajući samo o njoj, Anđeli.Neverovatno, ali tad mi ništa drugo nije bilo važno, samo ona. Sanjao sam dankad ćemo se videti. Svaki sledeći dan je bio nalik opisanom, samo razmenaporuka. Živeli smo za poruke, kad će telefon zazvoniti. Potrajalo je to nekihmesec dana, to naše iščekivanje viđenja. E to je zaista bila muka, to osećanjekoje ne možete ispuniti. Želimo da se vidimo, a ne možemo, i još jedno drugomučimo kako nam nedostaje.

Sećam se prvog telefonskog razgovora, dosta je bilo SMS,bar nešto stvarno: bila je baš simpatična, samo se smejala...

I tako, dane smo ubijali čekajući Petrovdan, kad jetrebalo da se vidimo. Taj osećaj je stvarno užasan, svaki dan kao traje nedeljudana, nikad da prođe. Elem, u tom iščekivanju i dopisivanju, pita mene Anđela:

- Reci mi, dok sambila sa Markom, jesi li me ikad gledao kao devojku?

-    Nisam, stvarnonisam nikad.

  Slagao sam. Onda, na onoj žurki posle Nove Godine, prviput sam obratio pažnju na nju kao devojku. Ali, njeno priznanje me iznenadilo:

- Moram ti priznati,ja sam tebe dva puta gledala kao dečka. Jednom na tvojoj proslavi kad sidiplomirao, čak nisam Marka ni primetila kad se vratio iz toaleta, a drugi putna onoj žurki posle Nove Godine. Tad sam stvarno pomislila, eh što nisam stobom, čak sam te krišom gledala.

- Verovala ili ne,primetio sam taj pogled. I ja sam tad tebe prvi put gledao kao devojku.

Znači, ipak sam onda bio u pravu, zaista me gledala.Odlučio sam da i ja njoj priznam ko je Marku rekao za njenu prevaru:

- A reci mi, što siMarku rekla da ideš sa drugaricom na more, a bila si sa onim drugim dečkom?

-  Pa nije ti bašmorao sve reći, al dobro, nema veze. Između Marka i mene već izvesno vreme nijesve funkcionisalo kako treba. Taj dečko je bio uporan i na kraju mi se počeosviđati, u početku sam ga odbijala. Pokušala sam Marka da navedem na to, nisamimala snage da mu kažem, znala sam koliko mu značim. Ali on nije shvatao...

-         Da, ali nije onmeni rekao, već ja njemu. Ja sam saznao za tvoju prevaru, ali mu nisam odmahrekao. To sam bio ja.

Moram priznati da sam u ovom trenutku pomislio da ću jeizgubiti. Međutim, njena reakcija je bila:

-         Ok, a kako si tisaznao? Nema veze, ionako je bilo bolje da sazna. On je super dečko, čak jehteo ono veče kad smo bili na žurki da se pomirimo, ali ja nisam mogla. Više ganisam volela.

Izbegao sam raspravu oko toga kako sam saznao:

-         Ma takve stvari sebrzo pročuju, pogotovo u malim mestima. Nego da se mi vratimo na nas dvoje... 

Vrnjačka Banja 03.06.2010.

Napolju kiša pada već drugi dan zaredom. Sedim u sobi,odmor posle predavanja i razmišljam, šta raditi. Ne može se šetati po kiši, u hotelu nema nekog druženja, kolega je u svojoj sobi, razgovara sa devojkom.Hajde da se čujem malo sa Markom, da vidim šta se radi kod njega. Pronalazim ga na fejsbuku, malo čavrljamo i igramo bilijara, čisto da nam prođe vreme.Odlučih malo da ga zezam, pa posle dobijene partije napisah mu: 

-         Za ovu pobedu, mislim da sam zaslužio broj,zar ne?

-         Čiji god hoćeš brate?

-         Znaš ti čiji ja hoću...

Tako smo se uvek zezali, ali ni slutio nisam da će mi stvarno dati, niti sam jaistinski tražio, ali Marko mi posla broj telefona od Anđele. Neverovatno,pomislih, izgleda da mu se stvarno više ne sviđa. Prošlo je nekih pola godine od zadnjeg viđenja, vreme zaista leči sve.

Uh šta sve čovek može uraditi iz dosade. Dovoljan je jedan trenutak, samo jedan, da nepromišljeno postupi pa da se posle kaje. To veče sam i ja slično postupio. Pomislih, hajd da pošaljem Anđeli poruku, čisto onako, da mi vreme brže prođe. Sadržina poruke je bila klasična, gde si, kako si, ništa specijalno. Posle nekih pola sata stigao je odgovor: 

-         Heeej Nikola, baš si me iznenadio porukom, otkud mene da se setiš? Kući sam, učim,uskoro će ispitni rok. Šta ima kod tebe, nismo se dugo videli?

-         Čuo sam se sa Markom malopre pa mi i ti pade na pamet. Moramo se videti, kafu popiti?

-         Šta radi Marko? Videćemo se sigurno, ako ništa kad završim ispite, pa da popijemo kafu na Drini.

- Marko k’oMarko, peva, trenira… Ok, čućemo se za kaficu, možda čak budem kući ovaj vikend pa ćemo se videti. 

Nije mi ništa više odgovorila. Sutradan, dok smo putovali ka prestonici, dobio sam poruku od Anđele:

-   Nisam imala kredita sinoć, samo da ti kažem, možda ću i ja za vikend u Bosnu, pa ćemo se valjda videti.

Sredinom juna sam bio za vikend u Bosni. U subotu ujutru javio sam se Anđeli, ako je slučajno i ona tu, da se vidimo ipopijemo kafu. Nažalost, ili na sreću, ona nije bila. Odgovorila mi je da joj je baš žao, ali eto, neki ispit joj je pomeren za ponedeljak pa nije mogla doći.

Iskreno, bilo mi je žao što se nismo videli. Nisam nikadimao priliku popričati s njom nasamo i onako opušteno. A to mi je baš bila želja, jer me zanimalo kako razmišlja. Sve sam znao o njoj, ali to su sve bile priče drugih, hteo sam lično da se uverim. I svakako, najviše me interesovala njena verzija priče o njoj i Marku.

Od te subote, više nije prošao nijedan dan a da se nismo čuli višesatnim dopisivanjem. 

Kako mi je Marko sutradan pričao, Anđela je bila jako ljuta na mene. Iznervirala se što sam otišao bez pozdrava:

-         Ne mogu da verujem, otišao je a da mi se nije javio.

-         Morao je hitno, nije mogao čekati.

Svesno se nisam javio, jer bi rastanak pokvario atmosferu, a to nisam hteo. Time sam i sam sebi tražio opravdanje jer je pravi razlog onaj pogled i moja pogrešna procena. Kasnije sam to pripisao alkoholu,i nisam ništa rekao Marku o tome.

Ubrzo posle mog odlaska, i oni su napustili lokal. Najpre su odvezli drugarice, Bole je otišao sam jer je živeo blizu. Njih dvoje su konačno ostali sami, posle dužeg vremena. Bili su u autu, suviše je bilo kasno da odu negde i suviše hladno da budu van auta. Anđela je rekla da joj puno nedostaje, jer je taj novi dečko potpuna suprotnost od njega. 

-         Nekako je hladan, nezainteresovan u nekim situacijama. Ti si bio moj dobrica, pažljiv,nežan...

-         Eto vidiš šta si izgubila.

-         Ali ima nešto u njemu što mi se sviđa, zašto ga volim.

-         Znači,ti bi tako, kad ti zafali ljubavi, tu sam ja.

-         Pa ne znam, skroz sam zbunjena.

Na radiju je bila neka ljubavna pesma, suze se pojaviše u Anđelinim očima. Marko je prekinuo neprijatnu situaciju rečima:

-         Menije bio prelep svaki trenutak proveden s tobom. Neću te nikad zaboraviti.

-         Ni ja tebe. Znam, ti ćeš se sad brzo oženiti, tako je to kad se velike ljubavi završe.

-         Ja nemam devojku, a ti imaš dečka, pa ti vidi ko je koga pre zaboravo.

To je bio njihov posledji razgovor. Rastali su se. Iakoje kraj bio par meseci unazad, sad je dobio svoj konačni epilog. Međutim, sam kraj razgovora različito opisuju.

Anđela tvrdi da joj je Marko tad nudio da zaborave na sve. Eto, on će preći preko svega, samo da mu se vrati. Nije ga briga i što ćeceo grad znati, ni što će ispasti budala, eto toliko je voli. A ona nije mogla,jer kaže da ga ne voli više. Bilo bi to mučenje za oboje, rekla mi je i dodala:

-         Ispao je veliki čovek, i to mu nikad neću zaboraviti. Tako nešto ne može svako oprostiti.

Marko, s druge strane, tvrdi da to nikada nije rekao:

-         Brate,pa nisam lud da pređem preko svega.

Bilo kako bilo, nisam hteo dalje otkrivati šta je istina. Nije ni važno, na kraju krajeva. Jedino važno je da je jedna velika ljubav završena. Njih dvoje najbolje znaju šta se sve desilo.Ako lažu sebe, eto dopuštam im da lažu i mene. Jedini sam koji zna celu priču,i njenu i njegovu stranu, ali ja nisam sudija i ne želim presuđivati u takvim situacijama. Prihvatam obe priče, koliko god da su suprotne. Imam svoje mišljenje oko toga, ali mešanje trećih lica u veze je jako loše i nije pametno iznositi svoj sud. Pogotovo što je sve još uvek vruće, možda nekad kasnije kad se glave ohlade.

A leto 2010. je donelo nove događaje, koji su zapravo glavna tema ove priče. 

I tako, dođe Nova godina. Slavlje ko slavlje, parada pijanstva i kiča što bi rekao Đole Balašević. Svi očekujemo od Nove godine mnogo,kao da će sve loše prestati i nestati, a ostati samo ono što mi želimo. Tako je bilo i ovaj put. Želeli smo da 2010. bude mnogo uspešnija nego sve do sad, a za sledeću ćemo se nadati da bude još bolja. I tako ceo život. Sve u nadi da će nekad biti bolje, da će doći konačno takva godina u kojoj ćemo ispuniti sve svoje želje. A i kad bi došla, mi bismo opet bili nezadovoljni, jer bismo želeli još više. Takva je sudbina čovekova.

Elem, događaj koji ću opisati se desio neposredno posle dočeka, par dana kasnije. Bila je subota veče, vreme za izlazak. Marko, Bole i ja smo se dogovorili, izašli smo u lokalni klub. Sećam se da je to bilo na kraju praznika, u ponedeljak se počinjalo raditi, tako da je to bio zadnji dan kad je mala sredina, kao ova naša, puna, dok još studenti i radnici nisu otišli. Marko i ja smo bili spremni, plan je bio sledeći: zauzimamo sto, a onda nam se pridružuju Anđela i njene drugarice. Bole ništa od toga nije znao, on je bio po strani. Bio je samo potvrda onog pravila da je treći uvek i svugde višak.

Marko se redovno čuo sa Anđelom, to je već mirisalo na novu romansu, mada se nisu videli od leta i događaja opisanog u prethodnom delu. Došla je sa dve drugarice, srdačno smo se pozdravili. Pošto je sto bio viseći, nekako smo se uklopili i stali svi. Anđela je stajala između Marka i mene, sa moje desne strane Bole, do njega dve drugarice i krug se zatvara sa Markom. Veče je bilo fenomenalno. Piće, igra, zezanje, super raspoloženje i odlično društvo. Najviše smo se zezali Anđela i ja. Uvek smo imali takav odnos, poštovao sam je kao Markovu devojku jer ga je činila jako srećnim. U tim zezanjima postavljao sam se na njenu stranu, kao ona i ja protiv Marka. Večeras je bilo slično, s tim da smo svi znali šta se desilo u međuvremenu. A svi smo se pravili da je sve u redu.Jedino se Bole nije pravio, on ništa nije ni znao. Jedna od njenih drugarica je upravo ona devojka koja je sve ispričala, kad se lanac tajne priče završio kod mene. Marko je celo veče bio uzdržan, do trenutka kad ga je počeo hvatati alkohol i kad je otvoreno počeo muvati Anđelu. A ona je igrala igru.

Veče je bilo odmaklo, ponoć je prošla, atmosfera dostizala vrhunac. Primetio sam u jednom trenutku neobičan pogled. Bila je toAnđela. Pogledi su nam se sreli, delić sekunde je to trajalo, a značilo je jako mnogo. Rekao sam već, družili smo se, zezali i sve, ali ovako nešto mi se desilo prvi put. Osetio sam da taj pogled nije bio drugarski. I moram priznati,onda sam je pogledao, onako kao devojku. Alkohol je uzimao maha, shvatio sam da je vreme da odem. Sačekao sam, Anđela je sa drugaricama otišla do toaleta, bio je to pravi trenutak da ih napustim. Rekao sam da moram ići hitno, pozdravio se sa Boletom, a Marku rekao: 

-    Brate, nemoj ništa uraditi što ja ne bih.

Nasmejao se, i odgovorio mi:

-          Biće moja večeras. Idemo posle, vozim je kući.

Ove njegove reči su mi olakšale dušu. Ipak sam malo više popio i učinilo mi se. Nije ono bio nikakav drugačiji pogled, dobro je, mislio sam u sebi. Ipak, to veče je bilo poslednje zajedničko veče za Anđelu i Marka.

Međutim, koliko god da je Marko pričao da je više ne voli, znao sam da nije baš tako. Doduše, ruku na srce, on to od mene nije ni krio. Voleo ju je, itekako. Danima nije mogao ništa raditi, noćima nije spavao,samo je na nju mislio. To je valjda tako u životu, mislimo i previše o ljudima koji to ne zaslužuju. Bio sam tu za njega uvek, znao sam šta misli, tešio ga.Teško je to kad se tako razočarate u osobu koja vam je bila sve, ali bukvalno sve. Da je htela, zvezde bi joj skinuo, čuvao kao malo vode na dlanu. Bio se skoro preselio tamo gde ona studira, našao stan u kom je spavao kad ju je posećivao, pravio planove za budućnost. Lako se sad praviti pametan, ali upozoravao sam ga na neke stvari. Bio je on veoma svestan svega, jednom mi je čak i rekao:

-         Videćeš, na kraju će me zeznuti. Ako se ikada rastanemo, to će biti zbog njene nevere.

Nažalost, bio je u pravu. Ima nešto u čoveku, nešto što ne mogu objasniti tako lako. Znaš da ćeš biti povređen, ali ipak prihvataš igru koja te povređuje. Da li se dobar čovek nada da će u svakom čoveku pronaći ono dobro koje će savladati zlo, pa da će ga promeniti? Međutim, dobro pobeđuje zlo samo u bajkama, u životu je drukčije.

Elem, Markov dalji plan je bio da se sretnu i da popričaju. Ona nije znala da on zna sve o njenoj prevari. To je bila njegova prednost koju je trebalo pametno iskoristiti. Ako ga voli, pokazaće kajanje i želju za oproštajem, ako ne, biće joj svejedno. Međutim, njena reakcija je bila iznenađenje za sve. Ona je, ne samo negirala prevaru, već krenula u napad:

-         Kako tako pričaš za mene? Pa nisam ja neka tamo k...a?

-         Ja samo hoću da ti kažem da znam sve. Prevarila si me i samo ti stavljam do znanja da to znam. Toliko od mene.

Pitala ga je otkud to zna, ko ga je slagao, da joj to radi iza leđa ko zna ko... Nije hteo da joj kaže, mada sam žalio što nije rekao da sam to ja. Njegova dobrota je pobedila, hteo je da zaštiti i mene i ceo lanac preko kog je istina dospela do njega. Tako se završio njihov, činilo se,poslednji razgovor.

Meseci su prolazili, polako je prolazila priča o njoj.Vreme ipak leči sve, rana na Markovom srcu je polako zarastala. Kaže da mu je bilo mnogo lakše od trenutka kad joj sve rekao. Posle nekog vremena, javila mu se, poslala SMS. Par dana su se čuli. U suštini, u tom dopisivanju priznala je da ima novog dečka, ali i da joj on puno nedostaje:

-         Nedostaje mi tvoja ljubav, nežnost, dobrota, mislim na tebe...

Nije mu bilo svejedno. Taman ju je počeo zaboravljati, a ona se opet pojavila u njegovom životu. Video sam da se lomi. Iako mu jeuradila to što je uradila, ipak je deo njega bio spreman da pređe preko toga i da joj oprosti. Tražio je moju pomoć:

-         Pomozi brate, ne znam šta mi se ovo dešava.

-         Znam ja šta ti se dešava. Zaljubio si se ponovo.

-         Nisam...nisam još, a ako ovako nastavim, bogami...

Nije bilo teško shvatiti. Iz daleka se vidi kad je čovek zaljubljen, to se ne može kriti. Nisam znao šta da mislim, a kamoli šta reći u tom trenutku. Sve je bilo jasno, bio je svega svestan, a ipak je ponovo pokrenuo staru priču. Pokušao sam sa podsećanjem o prevari da mu preovlada um nad osećanjima:

-         Preći ćeš preko svega? Treba li da ti pričam ponovo šta je uradila?

-         Ne moraš, znam to. Sve principe sam već pogazio zbog nje.

  Znao sam da će joj oprostiti, a nisam mogao ništa. Gluvom ne vredi pričati, ni slepom pokazivati. Pao je u njene kandže ponovo. Ako je za prvi put imao opravdanje da nije znao, sad je dobrovoljno pristao. Šta ima toliko đavolsko u toj devojci? To pitanje ću i sam sebi postaviti šest meseci kasnije...

  Nastavice se... 

Uh što je to bila ljubav. To je ono što čovek može dadoživi samo jednom ili nijednom. Savršen par, rekao bi svaki prolaznik koji biih video kako zagrljeni šetaju gradom. Ili kako se smeju šetajući pored Drine.Kad su se upoznali, ona je bila završna godina srednje škole, on uveliko radioposle završene srednje škole. O njemu niko nikada nije rekao nijednu ružnu reč.To je jedan od onih ljudi koje možete zvati u bilo koje doba dana i noći, ibiti sigurni da će vam pomoći. Nikada nikome nije odbio pomoći, prema svakomeje bio velikodušan. Ali, mana takvih ljudi je što su prema svima dobri, semprema sebi. Sto puta sam mu govorio:

-           - NemojMarko, kad te je bilo ko od njih zadužio da im to učiniš? Misliš da će ti seodužiti?

-         -  Znamda neće, brate moj, ali ne mogu da ne pomognem. Kakav bi bio čovek?

I bili smo u pravu obojica. Ja u tome što mu zaista nikonije pomogao, a on u tome što je to radio, jer je to bilo normalno. A sad štoje u današnje vreme takva slika, da ako pomogneš nekome ispadaš budala, to jeveć druga priča.

O njoj sam znao veoma malo, s kim je bila i ništa više.Lepuškasta crnka sa karakterističnim ožiljkom na licu, vedroh duha, uveknasmejana i lepo raspoložena, vrlo brzo ga je osvojila. Zaljubio se, i topravo. Poznajem ga odlično, znao sam da je iskreno voli. A on to nije ni krio.To je ono stanje čoveka kad je toliko srećan i zadovoljan svojim životom da muse čini da je ceo svet njegov, da može sve. Upoznao sam je posle par mesecinjihove veze. Dopala mi se odmah. Bio sam veoma srećan zbog njih, pogotovo zbogMarka, jer je i ona njega puno volela. Bar se tako činilo. I zaista, njih dvojeuvek i svugde zajedno, poljupci, držanje za ruke, ono što bi svaki čovek samomogao poželeti.

I tako, Anđela upisa fakultet, leto brzo prođe i dođevreme rastanka. Bilo je tu i suza, obećanja da ih ništa ne može rastaviti i sl.I to su uspeli savladati. Držali su se zajedno, pobedivši i tu prepreku. Sve jeizgledalo savršeno. Ali ništa na ovom svetu nije savršeno, i sve ima svojpočetak i svoj kraj. Uvek sam se to pitao, zašto je to tako. Zar ne može barnešto čoveku biti dato trajno, vremenski neograničeno? Izgleda da ne može,pogotovo u ljubavi. Posle nekih godinu dana, u leto, saznao sam preko dobredrugarice da se pročulo kako je Anđela prevarila Marka. Nisam mogao da verujemu to. Niti sam joj dozvolio da završi.

-           - Nemoj,molim te, tako pričati o njoj. Siguran sam da ona njega voli.

Ali, ubrzo me demantovala sledećom pričom:

-          - Anđelaje tamo upoznala nekog dečka. U početku ga je odbijala, ali on je bio uporan.Stalno joj je dosađivao, slao sitne poklone. Ona na to nije obraćala pažnju.Ali, kako je Marko daleko, a on je tu svaki dan, njeno mišljenje se polakomenjalo. I na kraju je bila s njim. Čak su bili i na letovanju ove godine. Markavoli, ali i tog dečka. Sad je paralelno sa obojicom. Priča je 100% tačna. To jesve ona rekla drugarici, a ova nije izdržala pa rekla drugoj drugarici i takoje došlo do mene. Nemoj, molim te, reći od koga si saznao jer ću biti uproblemu.

-         -  Uredu, hvala ti.

Prekinuo sam dalji razgovor o tome i otišao. Nisam znaokud ću, a ni šta ću sa tom strašnom istinom. Ubedila me je da je sigurno tačno,ali šta ako ipak nije. Ako je tu bilo nešto malo, pa svaka od drugarica dodalapo nešto i na kraju napravile priču. Žene su ljubomorne jedna na drugu,drugarice pogotovo. To je njima krivo što ne mogu naći sličnog Marku, pasmišljaju priče, tešio sam se. Ali kako da mu kažem? Slomio bih mu srce, jerznam koliko mu znači. I posle ako ispadne da nije tačno, ja ću biti kriv. Akako da mu ne kažem? Ne mogu to kriti od njega, suviše je važno da se neispriča. Pa čak i ako su samo glasine. Najbolji mi je drug, ne mogu ja to. Aopet, baš zato što mi je kao brat, ne mogu ga tako uništiti. U poslednje vreme,imao je mnoštvo drugih problema: ostao bez posla, zapao u dugove... samo mu jeona još ostala. I sad treba da mu ubijem i tu poslednju nadu. Posle dugograzmišljanja, odlučio sam da mu ne kažem. Jednostavno, nisam mogao. Čekaćutrenutak kad se posvađaju, pa ću onda sve reći. To je mnogo ružan osećaj, kadznaš istinu, a ne možeš da kažeš nikome. A još je gore kad se to tiče tvojejako bliske osobe. U međuvremenu, navodio sam ga na sumnju, pitao gde je bilana moru, s kim? Ali je ona imala unapred pripremljene odgovore kojim ga jeodvraćala od bilo kakve sumnje. Imao sam veliku želju da je sretnem, samo da jebez Marka, pa da joj kažem da sve znam, da joj vidim oči kad to čuje. Nažalost,želja mi se nije ispunila.

     Na moju veliku sreću,posle mesec, dva su se posvađali i raskinuli. Razloga se više ni ne sećam, dalse ona žalila kako je guši veza ili sl. Marko je raskinuo, ako je to uopšte ivažno u takvim prilikama. Sedeli smo u pivnici, bratski razgovarali, nije mubilo lako. Pričao je kako se promenila proteklih par meseci, ne može više da jeprepozna, nije to ona ista Anđela. Srce kad mi nije puklo tad, mislim da nećenikad. Shvatio sam da je ovo najbolji trenutak da mu kažem istinu:

-           - Druže,postoji nešto... Čuo sam za to pre par meseci. Anđela te je prevarila.

Zaćutao sam. Par trenutaka smo se samo gledali, a onda sam nastavio:

-           - Ispričalaje drugarici kako je tamo upoznala dečka....

I nastavio sam sve što znam. Mirno je sačekao da završim, nasmejao se iupitao me:

-           - Znaosam, tj. pretpostavio sam. Ne mogu da verujem šta je uradila. A što mi nisirekao? Jesi li to i ti na njenoj strani?

-          - Bogmi je svedok da nisam hteo ništa loše. Brate, nisam mogao, izvini. Čekao samovaj trenutak. Kako da ti kažem kad znam koliko ti je značila, koliko si jevoleo? I pored svega što ti se desilo, još to da ti kažem, ne mogu. Imaš svaprava da se ljutiš na mene, da nikad više sa mnom ne progovoriš, znam to.Izvini još jednom i ako možeš oprosti.

Iz duše je rekao:

-           - Uredu je. Ne ljutim se stvarno na tebe, ali si mi trebao reći. Nema veze, nijeona toliko vredna da se nas dvojica svađamo zbog nje.

Zagrlili smo se, onako bratski, kao dva klinca kad se posvađaju pa se ondapomire. Bio je to iskren zagrljaj, iskren od obojice. Pao mi je kamen sa srca,savest mi je ponovo mirna.

Nastavice se... 

 Dogadjaji koji ce biti opisani u kategoriji Moj greh predstavljaju istinitu pricu koja se dogodila u periodu jun - septembar 2010. To je zapravo ljubavna prica koja se iznenada dogodila,i cije posledice su jos uvek prisutne. Dogadjaji su opisani hronoloski, bez ikakvih promena, onakvi kakvi su zaista i bili. Svi akteri price su potpuno autenticni sa stanovnistva opisa, karakterizacije i uloge u opisanim desavanjima. Posto ce tokom price postati manje-vise jasno mesto radnje, a da se osobe koje su ucestvovale ne bi dovodile u neprijatnu situaciju, malo je otezano njihovo prepoznavanje.

Svi komentari vezani za pricu su dobrodosli, bilo da su pozitivni ili negatini. Napominjem samo da niko ne moze uticati na tok price, pa ni ja, jer ja samo prenosim kako je bilo.