Istinite price

Međutim, koliko god da je Marko pričao da je više ne voli, znao sam da nije baš tako. Doduše, ruku na srce, on to od mene nije ni krio. Voleo ju je, itekako. Danima nije mogao ništa raditi, noćima nije spavao,samo je na nju mislio. To je valjda tako u životu, mislimo i previše o ljudima koji to ne zaslužuju. Bio sam tu za njega uvek, znao sam šta misli, tešio ga.Teško je to kad se tako razočarate u osobu koja vam je bila sve, ali bukvalno sve. Da je htela, zvezde bi joj skinuo, čuvao kao malo vode na dlanu. Bio se skoro preselio tamo gde ona studira, našao stan u kom je spavao kad ju je posećivao, pravio planove za budućnost. Lako se sad praviti pametan, ali upozoravao sam ga na neke stvari. Bio je on veoma svestan svega, jednom mi je čak i rekao:

-         Videćeš, na kraju će me zeznuti. Ako se ikada rastanemo, to će biti zbog njene nevere.

Nažalost, bio je u pravu. Ima nešto u čoveku, nešto što ne mogu objasniti tako lako. Znaš da ćeš biti povređen, ali ipak prihvataš igru koja te povređuje. Da li se dobar čovek nada da će u svakom čoveku pronaći ono dobro koje će savladati zlo, pa da će ga promeniti? Međutim, dobro pobeđuje zlo samo u bajkama, u životu je drukčije.

Elem, Markov dalji plan je bio da se sretnu i da popričaju. Ona nije znala da on zna sve o njenoj prevari. To je bila njegova prednost koju je trebalo pametno iskoristiti. Ako ga voli, pokazaće kajanje i želju za oproštajem, ako ne, biće joj svejedno. Međutim, njena reakcija je bila iznenađenje za sve. Ona je, ne samo negirala prevaru, već krenula u napad:

-         Kako tako pričaš za mene? Pa nisam ja neka tamo k...a?

-         Ja samo hoću da ti kažem da znam sve. Prevarila si me i samo ti stavljam do znanja da to znam. Toliko od mene.

Pitala ga je otkud to zna, ko ga je slagao, da joj to radi iza leđa ko zna ko... Nije hteo da joj kaže, mada sam žalio što nije rekao da sam to ja. Njegova dobrota je pobedila, hteo je da zaštiti i mene i ceo lanac preko kog je istina dospela do njega. Tako se završio njihov, činilo se,poslednji razgovor.

Meseci su prolazili, polako je prolazila priča o njoj.Vreme ipak leči sve, rana na Markovom srcu je polako zarastala. Kaže da mu je bilo mnogo lakše od trenutka kad joj sve rekao. Posle nekog vremena, javila mu se, poslala SMS. Par dana su se čuli. U suštini, u tom dopisivanju priznala je da ima novog dečka, ali i da joj on puno nedostaje:

-         Nedostaje mi tvoja ljubav, nežnost, dobrota, mislim na tebe...

Nije mu bilo svejedno. Taman ju je počeo zaboravljati, a ona se opet pojavila u njegovom životu. Video sam da se lomi. Iako mu jeuradila to što je uradila, ipak je deo njega bio spreman da pređe preko toga i da joj oprosti. Tražio je moju pomoć:

-         Pomozi brate, ne znam šta mi se ovo dešava.

-         Znam ja šta ti se dešava. Zaljubio si se ponovo.

-         Nisam...nisam još, a ako ovako nastavim, bogami...

Nije bilo teško shvatiti. Iz daleka se vidi kad je čovek zaljubljen, to se ne može kriti. Nisam znao šta da mislim, a kamoli šta reći u tom trenutku. Sve je bilo jasno, bio je svega svestan, a ipak je ponovo pokrenuo staru priču. Pokušao sam sa podsećanjem o prevari da mu preovlada um nad osećanjima:

-         Preći ćeš preko svega? Treba li da ti pričam ponovo šta je uradila?

-         Ne moraš, znam to. Sve principe sam već pogazio zbog nje.

  Znao sam da će joj oprostiti, a nisam mogao ništa. Gluvom ne vredi pričati, ni slepom pokazivati. Pao je u njene kandže ponovo. Ako je za prvi put imao opravdanje da nije znao, sad je dobrovoljno pristao. Šta ima toliko đavolsko u toj devojci? To pitanje ću i sam sebi postaviti šest meseci kasnije...

  Nastavice se...