Kako je sve pocelo
Uh što je to bila ljubav. To je ono što čovek može dadoživi samo jednom ili nijednom. Savršen par, rekao bi svaki prolaznik koji biih video kako zagrljeni šetaju gradom. Ili kako se smeju šetajući pored Drine.Kad su se upoznali, ona je bila završna godina srednje škole, on uveliko radioposle završene srednje škole. O njemu niko nikada nije rekao nijednu ružnu reč.To je jedan od onih ljudi koje možete zvati u bilo koje doba dana i noći, ibiti sigurni da će vam pomoći. Nikada nikome nije odbio pomoći, prema svakomeje bio velikodušan. Ali, mana takvih ljudi je što su prema svima dobri, semprema sebi. Sto puta sam mu govorio:
- - NemojMarko, kad te je bilo ko od njih zadužio da im to učiniš? Misliš da će ti seodužiti?
- - Znamda neće, brate moj, ali ne mogu da ne pomognem. Kakav bi bio čovek?
I bili smo u pravu obojica. Ja u tome što mu zaista nikonije pomogao, a on u tome što je to radio, jer je to bilo normalno. A sad štoje u današnje vreme takva slika, da ako pomogneš nekome ispadaš budala, to jeveć druga priča.
O njoj sam znao veoma malo, s kim je bila i ništa više.Lepuškasta crnka sa karakterističnim ožiljkom na licu, vedroh duha, uveknasmejana i lepo raspoložena, vrlo brzo ga je osvojila. Zaljubio se, i topravo. Poznajem ga odlično, znao sam da je iskreno voli. A on to nije ni krio.To je ono stanje čoveka kad je toliko srećan i zadovoljan svojim životom da muse čini da je ceo svet njegov, da može sve. Upoznao sam je posle par mesecinjihove veze. Dopala mi se odmah. Bio sam veoma srećan zbog njih, pogotovo zbogMarka, jer je i ona njega puno volela. Bar se tako činilo. I zaista, njih dvojeuvek i svugde zajedno, poljupci, držanje za ruke, ono što bi svaki čovek samomogao poželeti.
I tako, Anđela upisa fakultet, leto brzo prođe i dođevreme rastanka. Bilo je tu i suza, obećanja da ih ništa ne može rastaviti i sl.I to su uspeli savladati. Držali su se zajedno, pobedivši i tu prepreku. Sve jeizgledalo savršeno. Ali ništa na ovom svetu nije savršeno, i sve ima svojpočetak i svoj kraj. Uvek sam se to pitao, zašto je to tako. Zar ne može barnešto čoveku biti dato trajno, vremenski neograničeno? Izgleda da ne može,pogotovo u ljubavi. Posle nekih godinu dana, u leto, saznao sam preko dobredrugarice da se pročulo kako je Anđela prevarila Marka. Nisam mogao da verujemu to. Niti sam joj dozvolio da završi.
- - Nemoj,molim te, tako pričati o njoj. Siguran sam da ona njega voli.
Ali, ubrzo me demantovala sledećom pričom:
- - Anđelaje tamo upoznala nekog dečka. U početku ga je odbijala, ali on je bio uporan.Stalno joj je dosađivao, slao sitne poklone. Ona na to nije obraćala pažnju.Ali, kako je Marko daleko, a on je tu svaki dan, njeno mišljenje se polakomenjalo. I na kraju je bila s njim. Čak su bili i na letovanju ove godine. Markavoli, ali i tog dečka. Sad je paralelno sa obojicom. Priča je 100% tačna. To jesve ona rekla drugarici, a ova nije izdržala pa rekla drugoj drugarici i takoje došlo do mene. Nemoj, molim te, reći od koga si saznao jer ću biti uproblemu.
- - Uredu, hvala ti.
Prekinuo sam dalji razgovor o tome i otišao. Nisam znaokud ću, a ni šta ću sa tom strašnom istinom. Ubedila me je da je sigurno tačno,ali šta ako ipak nije. Ako je tu bilo nešto malo, pa svaka od drugarica dodalapo nešto i na kraju napravile priču. Žene su ljubomorne jedna na drugu,drugarice pogotovo. To je njima krivo što ne mogu naći sličnog Marku, pasmišljaju priče, tešio sam se. Ali kako da mu kažem? Slomio bih mu srce, jerznam koliko mu znači. I posle ako ispadne da nije tačno, ja ću biti kriv. Akako da mu ne kažem? Ne mogu to kriti od njega, suviše je važno da se neispriča. Pa čak i ako su samo glasine. Najbolji mi je drug, ne mogu ja to. Aopet, baš zato što mi je kao brat, ne mogu ga tako uništiti. U poslednje vreme,imao je mnoštvo drugih problema: ostao bez posla, zapao u dugove... samo mu jeona još ostala. I sad treba da mu ubijem i tu poslednju nadu. Posle dugograzmišljanja, odlučio sam da mu ne kažem. Jednostavno, nisam mogao. Čekaćutrenutak kad se posvađaju, pa ću onda sve reći. To je mnogo ružan osećaj, kadznaš istinu, a ne možeš da kažeš nikome. A još je gore kad se to tiče tvojejako bliske osobe. U međuvremenu, navodio sam ga na sumnju, pitao gde je bilana moru, s kim? Ali je ona imala unapred pripremljene odgovore kojim ga jeodvraćala od bilo kakve sumnje. Imao sam veliku želju da je sretnem, samo da jebez Marka, pa da joj kažem da sve znam, da joj vidim oči kad to čuje. Nažalost,želja mi se nije ispunila.
Na moju veliku sreću,posle mesec, dva su se posvađali i raskinuli. Razloga se više ni ne sećam, dalse ona žalila kako je guši veza ili sl. Marko je raskinuo, ako je to uopšte ivažno u takvim prilikama. Sedeli smo u pivnici, bratski razgovarali, nije mubilo lako. Pričao je kako se promenila proteklih par meseci, ne može više da jeprepozna, nije to ona ista Anđela. Srce kad mi nije puklo tad, mislim da nećenikad. Shvatio sam da je ovo najbolji trenutak da mu kažem istinu:
- - Druže,postoji nešto... Čuo sam za to pre par meseci. Anđela te je prevarila.
Zaćutao sam. Par trenutaka smo se samo gledali, a onda sam nastavio:
- - Ispričalaje drugarici kako je tamo upoznala dečka....
I nastavio sam sve što znam. Mirno je sačekao da završim, nasmejao se iupitao me:
- - Znaosam, tj. pretpostavio sam. Ne mogu da verujem šta je uradila. A što mi nisirekao? Jesi li to i ti na njenoj strani?
- - Bogmi je svedok da nisam hteo ništa loše. Brate, nisam mogao, izvini. Čekao samovaj trenutak. Kako da ti kažem kad znam koliko ti je značila, koliko si jevoleo? I pored svega što ti se desilo, još to da ti kažem, ne mogu. Imaš svaprava da se ljutiš na mene, da nikad više sa mnom ne progovoriš, znam to.Izvini još jednom i ako možeš oprosti.
Iz duše je rekao:
- - Uredu je. Ne ljutim se stvarno na tebe, ali si mi trebao reći. Nema veze, nijeona toliko vredna da se nas dvojica svađamo zbog nje.
Zagrlili smo se, onako bratski, kao dva klinca kad se posvađaju pa se ondapomire. Bio je to iskren zagrljaj, iskren od obojice. Pao mi je kamen sa srca,savest mi je ponovo mirna.
Nastavice se...