Istinite price

I tako, dođe Nova godina. Slavlje ko slavlje, parada pijanstva i kiča što bi rekao Đole Balašević. Svi očekujemo od Nove godine mnogo,kao da će sve loše prestati i nestati, a ostati samo ono što mi želimo. Tako je bilo i ovaj put. Želeli smo da 2010. bude mnogo uspešnija nego sve do sad, a za sledeću ćemo se nadati da bude još bolja. I tako ceo život. Sve u nadi da će nekad biti bolje, da će doći konačno takva godina u kojoj ćemo ispuniti sve svoje želje. A i kad bi došla, mi bismo opet bili nezadovoljni, jer bismo želeli još više. Takva je sudbina čovekova.

Elem, događaj koji ću opisati se desio neposredno posle dočeka, par dana kasnije. Bila je subota veče, vreme za izlazak. Marko, Bole i ja smo se dogovorili, izašli smo u lokalni klub. Sećam se da je to bilo na kraju praznika, u ponedeljak se počinjalo raditi, tako da je to bio zadnji dan kad je mala sredina, kao ova naša, puna, dok još studenti i radnici nisu otišli. Marko i ja smo bili spremni, plan je bio sledeći: zauzimamo sto, a onda nam se pridružuju Anđela i njene drugarice. Bole ništa od toga nije znao, on je bio po strani. Bio je samo potvrda onog pravila da je treći uvek i svugde višak.

Marko se redovno čuo sa Anđelom, to je već mirisalo na novu romansu, mada se nisu videli od leta i događaja opisanog u prethodnom delu. Došla je sa dve drugarice, srdačno smo se pozdravili. Pošto je sto bio viseći, nekako smo se uklopili i stali svi. Anđela je stajala između Marka i mene, sa moje desne strane Bole, do njega dve drugarice i krug se zatvara sa Markom. Veče je bilo fenomenalno. Piće, igra, zezanje, super raspoloženje i odlično društvo. Najviše smo se zezali Anđela i ja. Uvek smo imali takav odnos, poštovao sam je kao Markovu devojku jer ga je činila jako srećnim. U tim zezanjima postavljao sam se na njenu stranu, kao ona i ja protiv Marka. Večeras je bilo slično, s tim da smo svi znali šta se desilo u međuvremenu. A svi smo se pravili da je sve u redu.Jedino se Bole nije pravio, on ništa nije ni znao. Jedna od njenih drugarica je upravo ona devojka koja je sve ispričala, kad se lanac tajne priče završio kod mene. Marko je celo veče bio uzdržan, do trenutka kad ga je počeo hvatati alkohol i kad je otvoreno počeo muvati Anđelu. A ona je igrala igru.

Veče je bilo odmaklo, ponoć je prošla, atmosfera dostizala vrhunac. Primetio sam u jednom trenutku neobičan pogled. Bila je toAnđela. Pogledi su nam se sreli, delić sekunde je to trajalo, a značilo je jako mnogo. Rekao sam već, družili smo se, zezali i sve, ali ovako nešto mi se desilo prvi put. Osetio sam da taj pogled nije bio drugarski. I moram priznati,onda sam je pogledao, onako kao devojku. Alkohol je uzimao maha, shvatio sam da je vreme da odem. Sačekao sam, Anđela je sa drugaricama otišla do toaleta, bio je to pravi trenutak da ih napustim. Rekao sam da moram ići hitno, pozdravio se sa Boletom, a Marku rekao: 

-    Brate, nemoj ništa uraditi što ja ne bih.

Nasmejao se, i odgovorio mi:

-          Biće moja večeras. Idemo posle, vozim je kući.

Ove njegove reči su mi olakšale dušu. Ipak sam malo više popio i učinilo mi se. Nije ono bio nikakav drugačiji pogled, dobro je, mislio sam u sebi. Ipak, to veče je bilo poslednje zajedničko veče za Anđelu i Marka.